Jeremija 51 - Sveta Biblija（srp1865）

51Nastavak: Midi ruše Vavilon; Judejcima dopušten povratak.

1Ovako govori Gospod:

Evo, ja ću podignuti na Vavilon

i na one koji žive usred onih koji ustaju na me,

vetar koji mori.

2Poslaću na Vavilon vijače koji će ga razvijati

i zemlju njegovu isprazniti,

jer će ga opkoliti sa svih strana u dan nevolje njegove.

3Strelac neka nateže luk na strelca

i na onog koji se ponosi svojim oklopom,

i ne žalite mladića njegovih,

potrite mu svu vojsku,

4Neka padnu pobijeni u zemlji haldejskoj

i izbodeni na ulicama njegovim.

5Jer nije ostavio Izrailja i Jude Bog njihov, Gospod nad vojskama,

ako i jeste zemlja njihova puna krivice Svecu Izrailjevom.

6Bežite iz Vavilona i izbavite svaki dušu svoju

da se ne istrebite u bezakonju njegovom,

jer je vreme osvete Gospodnje,

plaća mu šta je zaslužio.

7Vavilon beše zlatna čaša u ruci Gospodnjoj,

kojom opoji svu zemlju;

vino njegovo piše narodi,

zato poludeše narodi.

8Ujedanput pade Vavilon i razbi se;

ridajte za njim;

donesite balsama za rane njegove,

ne bi li se iscelio.

9Lečismo Vavilon,

ali se ne isceli;

ostavite ga,

i da idemo svaki u svoju zemlju;

jer do neba dopire sud njegov

i diže se do oblaka.

10Gospod je izneo pravdu našu;

hodite, da pripovedamo na Sionu delo Gospoda Boga svog.

11Čistite strele,

uzmite štitove;

Gospod podiže duh careva midskih,

jer je Vavilonu namislio da ga zatre;

jer je osveta Gospodnja,

osveta crkve Njegove.

12Na zidovima vavilonskim podignite zastavu,

utvrdite stražu,

postavite stražare,

namestite zasede;

jer je Gospod namislio,

i učiniće šta je rekao za stanovnike vavilonske.

13O ti, što stanuješ kraj vode velike

i imaš mnogo blaga!

Dođe kraj tvoj

i svršetak lakomstvu tvom.

14Gospod nad vojskama zakle se sobom:

Napuniću te ljudima kao skakavcima,

i oni će ti pevati pesmu.

15On je stvorio zemlju silom svojom,

utvrdio vasiljenu mudrošću svojom,

i razumom svojim razapeo nebesa.

16Kad pusti glas svoj,

buče vode na nebesima,

podiže paru s krajeva zemaljskih,

i pušta munje s daždem,

i izvodi vetar iz staja njegovih.

17Svaki čovek posta bezuman od znanja,

svaki se zlatar osramoti likom rezanim;

jer su laž likovi njegovi liveni

i nema duha u njima.

18Taština su, delo prevarno;

kad ih pohodim, poginuće.

19Nije takav deo Jakovljev;

jer je On Tvorac svemu

i On je deo nasledstva njegovog;

ime Mu je Gospod nad vojskama.

20Ti si mi bio malj,

oružje ubojno,

i tobom satrh narode

i tobom rasuh carstva.

21I tobom satrh konja i jahača njegovog;

i tobom satrh kola i koji seđahu na njima.

22I tobom satrh čoveka i ženu,

i satrh tobom starca i dete,

i satrh tobom momka i devojku.

23I tobom satrh pastira i stado njegovo,

i tobom satrh orača i volove njegove ujarmljene,

i satrh tobom knezove i vlastelje.

24I platiću Vavilonu i svim stanovnicima haldejskim za sve zlo koje učiniše Sionu, na vaše oči, govori Gospod.

25Evo mene na tebe,

goro, koja satireš, govori Gospod,

koja zatireš svu zemlju,

i zamahnuću rukom svojom na te

i svaliću te sa stena,

i načiniću od tebe goru izgorelu.

26I neće uzeti od tebe kamena za ugao

ni kamena za temelj,

jer ćeš biti pustoš večna,

govori Gospod.

27Podignite zastavu u zemlji,

zatrubite u trube među narodima,

pripravite narode na nj,

sazovite na nj carstvo araratsko, minijsko i ashanasko;

postavite vojvodu suprot njemu,

dovedite konje kao skakavce bodljikaste.

28Pripravite narode suprot njemu,

careve midske i vojvode njihove

i sve vlastelje njihove

i svu zemlju države njihove.

29I zemlja će se zatresti i uzmučiti,

jer će se misao Gospodnja izvršiti na Vavilonu

da obrati zemlju vavilonsku u pustinju

da niko ne živi u njoj.

30Prestaše vojevati junaci vavilonski,

stoje u gradu,

nesta sile njihove,

postaše kao žene,

izgoreše stanovi njihovi,

prevornice polomiše se.

31Glasnik će sretati glasnika,

i poslanik će sretati poslanika

da jave caru vavilonskom

da mu je uzet grad sa svih krajeva,

32I da se brodovi uzeše

i jezera izgoreše ognjem

i vojnici se prepali.

33Jer ovako veli Gospod nad vojskama

Bog Izrailjev:

Kći je vavilonska kao gumno;

vreme je da se nabije, još malo,

pa će doći vreme da se požnje.

34Izjede me i potre me Navuhodonosor,

car vavilonski,

načini od mene nepotreban sud,

proždre me kao zmaj,

napuni trbuh svoj milinama mojim,

i otera me.

35Nepravda koja se čini meni i mom telu neka dođe na Vavilon,

reći će stanovnica sionska,

i krv moja na stanovnike haldejske,

govoriće Jerusalim.

36Zato ovako veli Gospod:

Evo, ja ću raspraviti parbu tvoju

i osvetiću te;

i osušiću more njegovo,

i izvore ću njegove osušiti.

37I Vavilon će postati gomila,

stan zmajevski,

čudo i podsmeh,

da niko neće živeti u njemu.

38Rikaće svi kao lavovi

i viti kao lavići.

39Kad se ugreju, izneću im da piju,

i opojiću ih da se razvesele

i zaspe večnim snom,

da se ne probude,

govori Gospod.

40Svešću ih na zaklanje kao jaganjce,

kao ovnove s jarcima.

41Kako se predobi Sisah i uze se hvala sve zemlje?

Kako Vavilon posta čudo među narodima?

42More usta na Vavilon,

pokri ga mnoštvo vala njegovih.

43Gradovi njegovi postaše pustoš,

zemlja sasušena i pusta,

zemlja gde niko ne živi,

niti prolazi kroz nju sin čovečji.

44I pohodiću Vila u Vavilonu

i izvući ću iz usta njegovih šta je proždrao,

i neće se više sticati k njemu narodi,

i zid će vavilonski pasti.

45Iziđi iz njega, narode moj,

i izbavite svaki svoju dušu od žestokog gneva Gospodnjeg.

46Nemojte da odmekne srce vaše

i da se uplašite od glasa koji će se čuti u zemlji;

a doći će glas jedne godine,

a posle njega drugi glas druge godine,

i nasilje će biti u zemlji,

i gospodar će ustati na gospodara.

47Zato evo idu dani

kad ću pohoditi rezane likove vavilonske,

i sva će se zemlja njegova posramiti,

i svi će pobijeni njegovi pasti usred njega.

48Nebo i zemlja i sve što je u njima pevaće nad Vavilonom,

jer će doći na nj sa severa zatirač,

govori Gospod.

49I kao što je Vavilon učinio da padnu pobijeni Izrailjevi,

tako će pasti u Vavilonu pobijeni sve zemlje.

50Koji utekoste od mača, idite,

ne stojte;

pominjite Gospoda izdaleka,

i Jerusalim neka vam je u srcu.

51Posramismo se,

što čusmo rug,

stid popade lice naše,

što tuđini uđoše u svetinju doma Gospodnjeg.

52Zato, gle, idu dani,

govori Gospod,

kad ću pohoditi rezane likove njegove,

i po svoj zemlji njegovoj ječaće ranjenici.

53Da se Vavilon i na nebo popne,

i na visini da utvrdi silu svoju,

doći će od mene na nj zatirači,

govori Gospod.

54Čuje se velika vika iz Vavilona,

i velik polom iz zemlje haldejske.

55Jer Gospod zatire Vavilon,

i ukida u njemu veliku vrevu;

i vali će njihovi bučati kao velika voda,

vika će se njihova razlegati.

56Jer dođe na nj, na Vavilon, zatirač,

junaci se njegovi zarobiše,

lukovi se njihovi potrše;

jer je Gospod Bog koji plaća,

doista će platiti.

57Opojiću knezove njegove i mudrace njegove,

vojvode njegove i vlastelje njegove

i junake njegove,

da će zaspati večnim snom

i neće se probuditi,

govori car,

kome je ime Gospod nad vojskama.

58Ovako veli Gospod nad vojskama:

Široki zidovi vavilonski sasvim će se raskopati,

i visoka vrata njegova ognjem će se spaliti,

te su ljudi uzalud radili,

i narodi se trudili za oganj.

59Reč što zapovedi prorok Jeremija Seraji sinu Nirije sina Masijinog, kad pođe od Sedekije, cara Judinog, u Vavilon četvrte godine carovanja njegovog; a Seraja beše glavni posteljnik.

60A Jeremija napisa u jednu knjigu sve zlo koje htede doći na Vavilon, sve ove reči što su napisane za Vavilon.

61I reče Jeremija Seraji: Kad dođeš u Vavilon, tada gledaj i pročitaj sve ove reči;

62i reci: Gospode, Ti si govorio za ovo mesto da ćeš ga zatrti da niko ne živi u njemu, ni čovek ni živinče, nego da je pustoš do veka.

63A kad pročitaš ovu knjigu, veži kamen za nju, i baci je u Efrat.

64I reci: Tako će potonuti Vavilon i neće se podignuti oda zla koje ću pustiti na nj, i oni će iznemoći.

Dovde su reči Jeremijine.