1Tada Isus reče k narodu i učenicima svojim
2govoreći: Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji.
3Sve dakle što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali šta oni čine ne činite; jer govore a ne čine.
4Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska; a prstom svojim neće da ih prihvate.
5A sva dela svoja čine da ih vide ljudi: raširuju svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojim.
6I traže začelje na gozbama i prva mesta po zbornicama,
7i da im se klanja po ulicama, i da ih ljudi zovu: Ravi! Ravi!
8A vi se ne zovite Ravi; jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braća.
9I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima.
10Niti se zovite Učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos.
11A najveći između vas da vam bude sluga.
12Jer koji se podiže, poniziće se, a koji se ponižuje, podignuće se.
13 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli.
14Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se Bogu molite dugo; zato ćete većma biti osuđeni.
15Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, i kad ga prisvojite, činite ga sinom paklenim, udvoje većim od sebe.
16 Teško vama vođe slepe koji govorite: Ako se ko kune crkvom ništa je; a ako se ko kune zlatom crkvenim kriv je.
17Budale slepe! Šta je veće, ili zlato, ili crkva koja zlato osveti.
18I ako se ko kune oltarom ništa je to, a koji se kune darom koji je na njemu kriv je.
19Budale slepe! Šta je veće, ili dar, ili oltar koji dar osveti?
20Koji se dakle kune oltarom, kune se njim i svim što je na njemu.
21I koji se kune crkvom, kune se njom i Onim što živi u njoj.
22I koji se kune nebom, kune se prestolom Božjim i Onim koji sedi na njemu.
23 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati.
24Vođe slepe koji oceđujete komarca a kamilu proždirete.
25 Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde.
26Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste.
27 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote.
28Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.
29 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika,
30i govorite: Da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krv proroka.
31Tim samo svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke.
32I vi dopunite meru otaca svojih.
33Zmije, porodi aspidini! Kako ćete pobeći od presude u oganj pakleni?
34Zato evo ja ću k vama poslati proroke i premudre i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti a jedne biti po zbornicama svojim i goniti od grada do grada,
35da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednog do krvi Zarije sina Varahijinog, koga ubiste među crkvom i oltarom.
36Zaista vam kažem da će ovo sve doći na rod ovaj.
37 Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim čeda tvoja kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila i ne hteste!
38Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta.
39Jer vam kažem: Nećete mene videti odsele dok ne kažete: Blagoslovljen koji ide u ime Gospodnje.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
