Nemijina 13 - Sveta Biblija（srp1865）

13Nemija odlučno suzbija razne zloupotrebe.

1U to vreme čita se knjiga Mojsijeva narodu, i u njoj se nađe napisano da ne ulazi Amonac ni Moavac u sabor Božji do veka;

2jer ne sretoše sinove Izrailjeve s hlebom i vodom, nego najmiše na njih Valama da ih prokune, ali Bog naš obrati onu kletvu u blagoslov.

3A kad čuše taj zakon odlučiše od Izrailja sve tuđince.

4A pre toga Elijasiv sveštenik, koji beše nad kletima doma Boga našeg, oprijatelji se s Tovijom,

5i načini mu veliku klet, gde se pre ostavljahu dari i kad i sudovi i desetak od žita, vina i ulja, određeni Levitima i pevačima i vratarima, i prinosi za sveštenike.

6A kad to sve bivaše, ne bejah u Jerusalimu, jer trideset druge godine Artakserksa, cara vavilonskog, vratih se k caru, i posle nekoliko godina izmolih se opet u cara.

7I kad dođoh u Jerusalim, videh zlo što učini Elijasiv radi Tovije načinivši mu klet u tremu doma Božjeg.

8I bi mi vrlo mrsko, te izbacih sve pokućstvo Tovijino napolje iz kleti.

9I zapovedih, te očistiše kleti; i unesoh u njih opet posuđe doma Božjeg, dare i kad.

10Potom doznah da se Levitima nisu davali delovi, te su se razbegli svaki na svoju njivu i Leviti i pevači, koji rađahu posao.

11I ukorih starešine i rekoh: Zašto je ostavljen dom Božji? I sabrah ih opet i postavih na njihovo mesto.

12I svi Judejci donosiše desetke od žita i vina i ulja u spreme.

13I postavih nastojnike nad spremama, Selmiju sveštenika i Sadoka književnika, i između Levita Fedaju, i uz njih Anana, sina Zahura sina Matanijinog, jer se za verne držahu; i beše im posao deliti braći svojoj.

14Pomeni me, Bože moj, zato, i nemoj izbrisati dobra mojih koja učinih domu Boga svog i službi njegovoj.

15U to vreme videh u Judeji gde gaze u kacama u subotu i nose snopove natovarivši na magarce, i vino, grožđe i smokve i svakojake tovare, i nose u Jerusalim u subotu, i prekorih ih onaj dan kad prodavahu žitak.

16I Tirci koji življahu u Jerusalimu donošahu ribu i svakojaki trg i prodavahu u subotu sinovima Judinim u Jerusalimu.

17Zato prekorih glavare judejske i rekoh im: Kakvo je to zlo što činite te skvrnite subotu?

18Nisu li tako činili oci vaši, te Bog naš pusti na nas i na ovaj grad sve ovo zlo? I vi još umnožavate gnev na Izrailja skvrneći subotu.

19I kad dođe sen na vrata jerusalimska uoči subote, zapovedih te zatvoriše vrata, i zapovedih da ih ne otvaraju do posle subote; i postavih nekoliko svojih momaka na vratima da se ne unosi nikakav tovar u subotu.

20I prenoćiše trgovci i koji prodavahu svakojaki trg iza Jerusalima jednom i drugom.

21I opomenuh ih i rekoh im: Zašto noćujete oko zida? Ako još jednom to učinite, uložiću na vas. Od tada ne dolaziše u subotu.

22A Levitima zapovedih da se očiste i da dođu i čuvaju vrata da bude svet dan subotni. I za ovo pomeni me, Bože moj, i oprosti mi po velikoj milosti svojoj.

23Još videh u to vreme Judejce koji se behu oženili Azoćankama, Amonkama i Moavkama.

24I sinovi njihovi govorahu pola azotski, i ne umehu govoriti judejski nego jezikom i jednog i drugog naroda.

25Zato ih karah i psovah, i neke između njih bih i čupah, i zakleh ih Bogom da ne daju kćeri svoje sinovima njihovim niti da uzimaju kćeri njihove za sinove svoje ili za sebe.

26Nije li tim zgrešio Solomun, car Izrailjev, ako i ne beše u mnogim narodima cara njemu ravnog i mio beše Bogu svom i Bog ga beše postavio carem nad svim Izrailjem? Pa opet ga navratiše na greh žene tuđinke.

27A vama li ćemo dopustiti da činite to sve veliko zlo i grešite Bogu našem uzimajući žene tuđinke?

28I od sinova Jojade, sina Elijasiva poglavara svešteničkog, jedan beše zet Sanavalatu Oronjaninu, kog oterah od sebe.

29Pomeni ih, Bože moj, što oskrvniše sveštenstvo i zavet sveštenički i levitski.

30I tako ih očistih od svih tuđinaca, i opet postavih redove svešteničke i levitske, svakog na posao njegov,

31i da se donose drva za žrtve na rokove, i prvine.

Pomeni me, Bože moj, na dobro.