Dela apostolska 2 - Sveta Biblija（srp1865）

2Silazak Svetog Duha. Petrova propoved o Isusu Mesiji. Zajednica u Jerusalimu.

1I kad se navrši pedeset dana behu zajedno svi apostoli jednodušno.

2I ujedanput postade huka s neba kao duvanje silnog vetra, i napuni svu kuću gde seđahu;

3i pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni; i sede po jedan na svakog od njih.

4I napuniše se svi Duha Svetog, i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše te govorahu.

5A u Jerusalimu stajahu Jevreji ljudi pobožni iz svakog naroda koji je pod nebom.

6A kad postade ovaj glas, skupi se narod, i smete se: jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom.

7I divljahu se i čuđahu se govoreći jedan drugom: Nisu li ovo sve Galilejci što govore?

8Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili?

9Parćani, i Miđani, i Elamljani, i koji smo iz Mesopotamije, i iz Judeje i Kapadokije, i iz Ponta i Azije,

10i iz Frigije i Pamfilije, iz Misira i krajeva livijskih kod Kirine, i putnici iz Rima, i Judejci i došljaci,

11Krićani i Arapi, čujemo gde oni govore našim jezicima veličine Božje.

12I divljahu se svi i ne mogahu se načuditi govoreći jedan drugom: Šta će dakle ovo biti?

13A drugi podsmevajući se govorahu: Nakitili su se vina.

14A Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i reče im: Ljudi Judejci i vi svi koji živite u Jerusalimu! Ovo da vam je na znanje, i čujte reči moje.

15Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći sat dana;

16nego je ovo ono što kaza prorok Joilo:

17I biće u poslednje dane,

govori Gospod,

izliću od Duha svog na svako telo,

i proreći će sinovi vaši i kćeri vaše,

i mladići vaši videće utvare

i starci vaši sniće snove;

18Jer ću na sluge svoje i na sluškinje svoje

u te dane izliti od Duha svog,

i proreći će.

19I daću čudesa gore na nebu

i znake dole na zemlji:

krv i oganj i pušenje dima.

20Sunce će se pretvoriti u tamu

i mesec u krv

pre nego dođe veliki i slavni dan Gospodnji.

21I biće da će se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje.

22Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate,

23ovog određenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste;

24kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguće da Ga one drže.

25Jer David govori za Njega:

Gospoda jednako gledah pred sobom:

jer je s desne strane mene,

da se ne pomaknem;

26Zato se razveseli srce moje,

i obradova se jezik moj,

pa još i telo moje počivaće u nadi;

27Jer nećeš ostaviti dušu moju u paklu,

niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi truljenje.

28Pokazao si mi puteve života:

napunićeš me veselja s licem svojim.

29Ljudi braćo! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovog dana.

30Prorok dakle budući, i znajući da mu se Bog kletvom kle od roda bedara njegovih po telu podignuti Hrista, i posaditi Ga na prestolu njegovom,

31predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi duša Njegova u paklu, ni telo Njegovo vide truljenje.

32Ovog Isusa vaskrse Bog, čemu smo mi svi svedoci.

33Desnicom dakle Božjom podiže se, i obećanje Svetog Duha primivši od Oca, izli ovo što vi sad vidite i čujete.

34Jer David ne iziđe na nebesa, nego sam govori:

Reče Gospod Gospodu mom:

Sedi meni s desne strane,

35Dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.

36Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovog Isusa koga vi raspeste.

37A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta ćemo činiti, ljudi braćo?

38A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha;

39jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke koje će god dozvati Gospod Bog naš.

40I drugim mnogim rečima svedočaše, i moljaše ih govoreći: Spasite se od ovog pokvarenog roda.

41Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.

42I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama.

43I uđe strah u svaku dušu; jer apostoli činiše mnoga čudesa i znake u Jerusalimu.

44A svi koji verovaše behu zajedno, i imahu sve zajedno.

45I tečevinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kao što ko trebaše.

46I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radošću i u prostoti srca,

47hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onih koji se spasavahu.