1I izađe odande, i dođe na svoju postojbinu; i za Njim idoše učenici Njegovi.
2I kad dođe subota, poče učiti u zbornici. I mnogi koji slušahu, divljahu se govoreći: Otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? I čudesa takva rukama njegovim čine se?
3Nije li ovo drvodelja, sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde među nama? I sablažnjavahu se o Njega.
4A Isus reče im: Nigde nije prorok bez časti do na postojbini svojoj i u rodu i u domu svom.
5I ne mogaše onde ni jedno čudo da učini, osim što malo bolesnika isceli metnuvši na njih ruke.
6I čudio se neverstvu njihovom.
I iđaše po okolnim selima i učaše.
7I dozva dvanaestoricu, i poče ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima nečistim.
8I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put osim jednog štapa: ni torbe ni hleba ni novaca u pojasu;
9nego obuveni u opanke, i ne oblačeći dve haljine.
10I reče im: Gde uđete u dom onde ostanite dok ne izađete odande.
11I ako vas ko ne primi i ne posluša vas, izlazeći odande otresite prah s nogu svojih za svedočanstvo njima. Zaista vam kažem: lakše će biti Sodomu i Gomoru u dan strašnog suda nego gradu onom.
12I otišavši propovedahu da se treba kajati;
13i đavole mnoge izgonjahu; i mazahu uljem mnoge bolesnike; i isceljivahu.
14I začu car Irod za Isusa (jer Njegovo ime beše se razglasilo), i reče: Jovan krstitelj iz mrtvih usta, zato čini čudesa.
15Drugi govorahu: To je Ilija. A drugi govorahu: To je prorok ili kao koji od proroka.
16A kad ču Irod, reče: To je Jovan koga sam ja posekao, on usta iz mrtvih.
17Jer ovaj Irod posla te uhvatiše Jovana, i svezavši baci ga u tamnicu Irodijade radi, žene Filipa brata svog, jer se oženi njom.
18Jer Jovan govoraše Irodu: Ne možeš ti imati žene brata svog.
19A Irodijada rasrdi se na njega, i htede da ga ubije, ali ne mogaše.
20Jer se Irod bojaše Jovana znajući ga da je čovek pravedan i svet, i čuvaše ga; i mnogo koješta činjaše kako mu on reče, i rado ga slušaše.
21I dogodi se dan zgodan, kad Irod na dan svog rođenja davaše večeru knezovima svojim i vojvodama i starešinama galilejskim.
22I ušavši kći Irodijadina i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovim reče car devojci: Išti u mene šta god hoćeš, i daću ti.
23I zakle joj se: Šta god zaišteš u mene daću ti, da bi bilo i do pola carstva mog.
24A ona izašavši reče materi svojoj: Šta ću iskati? A ona reče: Glavu Jovana krstitelja.
25I odmah ušavši brzo k caru zaiska govoreći: Hoću da mi daš, sad na krugu, glavu Jovana krstitelja.
26I zabrinu se car, ali kletve radi i gostiju svojih ne hte joj odreći.
27I odmah posla car dželata, i zapovedi da donese glavu njegovu.
28A on otišavši poseče ga u tamnici, i donese glavu njegovu na krugu, i dade devojci, a devojka dade je materi svojoj.
29I čuvši učenici njegovi dođoše i uzeše telo njegovo, i metnuše ga u grob.
30I skupiše se apostoli k Isusu, i javiše Mu sve i šta učiniše i šta ljude naučiše.
31I reče im: Dođite vi sami nasamo, i počinite malo.
Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti.32I odoše na lađi u pusto mesto sami.
33I videše ih ljudi kad iđahu, i poznaše ih mnogi, i pešice iz svih gradova stecahu se onamo, i prestigoše ih, i skupiše se oko Njega.
34I izašavši Isus vide narod mnogi, i sažali Mu se, jer behu kao ovce bez pastira; i poče ih učiti mnogo.
35I kad bi već pred noć, pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Pusto je mesto, a već je kasno;
36otpusti ih neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hleba; jer nemaju šta jesti.
37A On odgovarajući reče im: Dajte im vi neka jedu.
A oni rekoše: Jedino da idemo da kupimo za dvesta groša hleba, pa da im damo da jedu?38A On im reče: Koliko hlebova imate? Idite i vidite.
I videvši rekoše: Pet hlebova i dve ribe.39I zapovedi im da ih posade sve na gomile po zelenoj travi.
40I posadiše se na gomile po sto i po pedeset.
41I uzevši onih pet hlebova i dve ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade učenicima svojim da metnu ispred njih; i one dve ribe razdeli svima.
42I jedoše svi, i nasitiše se.
43I nakupiše komada dvanaest kotarica punih i od riba.
44A beše onih što su jeli hlebove oko pet hiljada ljudi.
45I odmah natera učenike svoje da uđu u lađu i da idu napred na one strane u Vitsaidu dok On otpusti narod.
46I otpustivši ih ode na goru da se pomoli Bogu.
47I uveče beše lađa nasred mora, a On sam na zemlji.
48I vide ih gde se muče veslajući: jer im beše protivan vetar. I oko četvrte straže noćne dođe k njima idući po moru; i htede da ih mimoiđe.
49A oni videvši Ga gde ide po moru mišljahu da je utvara, i povikaše;
50jer Ga svi videše i poplašiše se. I odmah progovori s njima, i reče im: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se.
51I uđe k njima u lađu, i utoli vetar; i vrlo se uplašiše, i divljahu se.
52Jer ih ne naučiše hlebovi; jer se beše srce njihovo okamenilo.
53I prešavši dođoše u zemlju genisaretsku; i stadoše u kraj.
54I kad izađoše iz lađe, odmah Ga poznaše ljudi.
55I optrčavši sav onaj kraj, počeše na odrima donositi bolesnike gde su čuli da je On.
56I kud god iđaše u sela ili u gradove ili u palanke, na raskršćima metahu bolesnike i moljahu Ga da se barem skuta od haljine Njegove dotaknu: i ozdravljahu svi koji Ga se doticahu.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
