Jeremija 17 - Sveta Biblija（srp1865）

17Kazna zbog idolopoklonstva, uzdanja u ljude i prevare. Poziv na praznovanje subote.

1Greh je Judin zapisan gvozdenom pisaljkom i vrhom od dijamanta, urezan je na ploči srca njihovog i na rogovima oltara vaših,

2da se sinovi njihovi sećaju oltara njihovih i lugova njihovih pod zelenim drvetima, na visokim humovima.

3Goro s poljem, daću imanje tvoje, sve blago tvoje daću da se razgrabi, visine tvoje, za greh po svim međama tvojim.

4I ti ćeš i koji su s tobom ostaviti nasledstvo svoje, koje sam ti dao, i učiniću da služiš neprijateljima svojim u zemlji koje ne poznaješ; jer ste raspalili oganj gneva mog, koji će goreti do veka.

5Ovako veli Gospod:

Da je proklet čovek koji se uzda u čoveka

i koji stavlja telo sebi za mišicu,

a od Gospoda odstupa srce njegovo.

6Jer će biti kao vres u pustinji,

koji ne oseća kad dođe dobro,

nego stoji u pustinji,

na suvim mestima u zemlji slanoj i u kojoj se ne živi.

7Blago čoveku koji se uzda u Gospoda

i kome je Gospod uzdanica.

8Jer će biti kao drvo usađeno kraj vode

i koje niz potok pušta žile svoje,

koje ne oseća kad dođe pripeka, nego mu se list zeleni,

i sušne godine ne brine se i ne prestaje rađati rod.

9Srce je prevarno više svega i opako:

ko će ga poznati?

10Ja Gospod ispitujem srca i iskušavam bubrege,

da bih dao svakome prema putevima njegovim

i po plodu dela njegovih.

11Kao što jarebica leži na jajima ali ne izleže,

tako ko sabira bogatstvo ali s nepravdom,

u polovini dana svojih ostaviće ga

i najposle će biti lud.

12Mesto je svetinje naše presto slave,

visoko mesto od početka.

13Nado Izrailjeva, Gospode!

Svi koji Te ostavljaju neka se posrame;

koji odstupaju od mene, neka se zapišu na zemlji,

jer ostaviše izvor vode žive, Gospoda.

14Isceli me, Gospode, i biću isceljen;

izbavi me, i biću izbavljen,

jer si Ti hvala moja.

15Gle, oni mi govore:

Gde je reč Gospodnja?

Neka dođe.

16A ja se ne zatezah ići za Tobom kao pastir,

i dan žalosni ne želeh, Ti znaš;

šta je god izašlo iz usta mojih,

pred Tobom je.

17Ne budi mi strah,

Ti si utočište moje u zlu.

18Neka se posrame koji me gone, a ja ne;

neka se oni uplaše, a ja ne;

pusti na njih zli dan,

i dvostrukim polomom polomi ih.

19Ovako mi reče Gospod: Idi, i stani na vrata sinova narodnih, na koja ulaze carevi Judini i na koja izlaze, i na svaka vrata jerusalimska.

20I reci im: Čujte reč Gospodnju, carevi Judini i svi Judejci i svi Jerusalimljani, koji ulazite na ova vrata.

21Ovako veli Gospod: Čuvajte se da ne nosite breme u subotu i ne unosite na vrata jerusalimska.

22I ne iznosite bremena iz kuća svojih u subotu, i nikakav posao ne radite, nego svetite subotu, kao što sam zapovedio ocima vašim.

23Ali ne poslušaše niti prignuše uha svog, nego otvrdnuše vratom svojim da ne poslušaju i ne prime nauke.

24Ako me poslušate, govori Gospod, da ne nosite bremena na vrata ovog grada u subotu, nego svetite subotu ne radeći u nju nikakav posao,

25tada će ulaziti na vrata grada ovog carevi i knezovi, koji sede na prestolu Davidovom, na kolima i na konjima, oni i knezovi njihovi, Judejci i Jerusalimljani, i stajaće ovaj grad do veka.

26I dolaziće iz gradova Judinih i iz okoline jerusalimske, i iz zemlje Venijaminove, i iz ravnice i iz gora i s juga, i donosiće žrtve paljenice i prinose s darom i kadom, i žrtve zahvalne donosiće u dom Gospodnji.

27Ako li me ne poslušate da svetite subotu i ne nosite bremena ulazeći na vrata jerusalimska u subotu, onda ću raspaliti oganj na vratima njegovim, koji će upaliti dvorove jerusalimske i neće se ugasiti.