Luka 2 - Sveta Biblija（srp1865）

2Hristovo rođenje, obrezanje i donošenje u Hram. Simeun i Ana. Dvanaestogodišnji Isus u Hramu. Njegovo detinjstvo u Nazaretu.

1U to vreme pak iziđe zapovest od ćesara Avgusta da se prepiše sav svet.

2Ovo je bio prvi prepis za vladanja Kirinova Sirijom.

3I pođoše svi da se prepišu, svaki u svoj grad.

4Tada pođe i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidovog,

5da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna.

6I kad onamo behu, dođe vreme da ona rodi.

7I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici.

8I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog.

9I gle, anđeo Gospodnji stade među njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo.

10I reče im anđeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu.

11Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.

12I eto vam znaka: Naći ćete dete povito gde leži u jaslama.

13I ujedanput postade s anđelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreći:

14Slava na visini Bogu,

i na zemlji mir,

među ljudima dobra volja.

15I kad anđeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod.

16I dođoše brzo, i nađoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama.

17A kad videše, kazaše sve što im je kazano za to dete.

18I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri.

19A Marija čuvaše sve reči ove i slagaše ih u srcu svom.

20I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i videše, kao što im bi kazano.

21I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je anđeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.

22I kad dođe vreme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevom, doneše Ga u Jerusalim da Ga metnu pred Gospoda,

23(kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: Da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu;)

24i da prinesu prilog, kao što je rečeno u zakonu Gospodnjem, dve grlice, ili dva golubića.

25I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeun, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu.

26I njemu beše Sveti Duh kazao da neće videti smrt dok ne vidi Hrista Gospodnjeg.

27I kaza mu Duh te dođe u crkvu; i kad donesoše roditelji dete Isusa da svrše za Njega zakon po običaju,

28i on Ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reče:

29Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode,

po reči svojoj;

30Jer videše oči moje spasenje Tvoje,

31Koje si ugotovio pred licem svih naroda,

32Videlo, da obasja neznabošce,

i slavu naroda Tvog Izrailja.

33I Josif i mati Njegova čuđahu se tome što se govoraše za Njega.

34I blagoslovi ih Simeun, i reče Mariji, materi Njegovoj: Gle, Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti

35(a i tebi samoj probošće nož dušu), da se otkriju misli mnogih srca.

36I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od kolena Asirovog; ona je ostarela, a sedam je godina živela s mužem od devojaštva svog,

37i udova oko osamdeset i četiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvama.

38I ona u taj čas dođe, i hvaljaše Gospoda i govoraše za Njega svima koji čekahu spasenja u Jerusalimu.

39I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret.

40A dete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu.

41I roditelji Njegovi iđahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe.

42I kad Mu bi dvanaest godina, dođoše oni u Jerusalim po običaju praznika;

43i kad dane provedoše i oni se vratiše, osta dete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati Njegova;

44nego misleći da je s društvom, otidoše dan hoda, i stadoše Ga tražiti po rodbini i po znancima.

45I ne našavši Ga vratiše se u Jerusalim da Ga traže.

46I posle tri dana nađoše Ga u crkvi gde sedi među učiteljima, i sluša ih, i pita ih,

47i svi koji Ga slušahu divljahu se Njegovom razumu i odgovorima.

48I videvši Ga začudiše se, i mati Njegova reče Mu: Sine! Šta učini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom tražismo te.

49I reče im: Zašto ste me tražili? Zar ne znate da meni treba u onom biti što je Oca mog?

50I oni ne razumeše reči što im reče.

51I siđe s njima i dođe u Nazaret; i beše im poslušan. I mati Njegova čuvaše sve reči ove u srcu svom.

52I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.