Luka 15 - Sveta Biblija（srp1865）

15Priče o izgubljenoj ovci, novcu i sinu.

1I približavahu se k Njemu svi carinici i grešnici da Ga čuju.

2I vikahu na Njega fariseji i književnici govoreći: Ovaj prima grešnike i jede s njima.

3A On im kaza priču ovu govoreći:

4Koji čovek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe?

5I našavši digne je na rame svoje radujući se,

6i došavši kući sazove prijatelje i susede govoreći im: Radujte se sa mnom: ja nađoh svoju ovcu izgubljenu.

7Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.

8 Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali sveće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nađe?

9I našavši sazove drugarice i susede govoreći: Radujte se sa mnom: ja nađoh dinar izgubljeni.

10Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.

11I reče: Jedan čovek imaše dva sina,

12i reče mlađi od njih ocu: Oče! Daj mi deo imanja što pripada meni. I otac im podeli imanje.

13I potom do nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u daleku zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno.

14A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nevolji.

15I otišavši pribi se kod jednog čoveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje.

16I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše.

17 A kad dođe k sebi, reče: Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi!

18Ustaću i idem ocu svom, pa ću mu reći: Oče! Sagreših Nebu i tebi,

19i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika.

20I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i celiva ga.

21A sin mu reče: Oče, sagreših Nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj.

22A otac reče slugama svojim: Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.

23I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.

24Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se. I stadoše se veseliti.

25 A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pevanje i podvikivanje.

26I dozvavši jednog od slugu zapita: Šta je to?

27A on mu reče: Brat tvoj dođe; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdravog video.

28A on se rasrdi i ne htede da uđe. Tada iziđe otac njegov i moljaše ga.

29A on odgovarajući reče ocu: Eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovesti, pa meni nikad nisi dao jare da bih se proveselio sa svojim društvom;

30a kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.

31A on mu reče: Sine! Ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.

32Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.