1. Carevi 13 - Sveta Biblija（srp1865）

13CARSTVO IZRAILjEVO: Prorok iz zemlje Judine proriče protiv idolopoklonstva u Vetilju, čini znak na Jerovoamu, bude zaveden i lav ga zakolje.

1A gle, čovek Božji dođe iz zemlje Judine s rečju Gospodnjom u Vetilj, kad Jerovoam stajaše kod oltara da kadi.

2I povika put oltara rečju Gospodnjom govoreći: Oltare! Oltare! Ovako veli Gospod: Evo, rodiće se sin domu Davidovom po imenu Josija, koji će na tebi klati sveštenike visina, koji kade na tebi, i ljudske će kosti spaliti na tebi.

3I učini znak istog dana govoreći: Ovo je znak da je Gospod to rekao: Eto, oltar će se raspasti i prosuće se pepeo što je na njemu.

4A kad car Jerovoam ču reči čoveka Božijeg koje vikaše oltaru vetiljskom, pruži ruku svoju s oltara govoreći: Držite ga! Ali usahnu mu ruka koju pruži na nj, i ne mogaše je povratiti k sebi.

5A oltar se raspade, i prosu se pepeo s oltara po znaku koji učini čovek Božji rečju Gospodnjom.

6Tada car reče čoveku Božijem: Pripadni ka Gospodu Bogu svom, i pomoli se za me da mi se povrati ruka. I čovek se Božji pomoli Gospodu, i povrati se caru ruka, i posta kao što je bila.

7I reče car čoveku Božijem: Hodi sa mnom kući mojoj, i potkrepi se, i daću ti dar.

8Ali čovek Božji reče caru: Da mi daš po kuće svoje, ne bih išao s tobom niti bih jeo hleba ni vode pio u ovom mestu.

9Jer mi je tako zapovedio svojom rečju Gospod govoreći: Ne jedi hleba ni pij vode, niti se vraćaj istim putem kojim otideš.

10I otide drugim putem, a ne vrati se onim kojim beše došao u Vetilj.

11A u Vetilju življaše jedan stari prorok, kome dođe sin njegov i pripovedi sve što učini prorok Božji onaj dan u Vetilju, i reči koje reče caru; i pripovediše sinovi tog proroka ocu svom.

12A otac im reče: Kojim je putem otišao? I pokazaše sinovi put kojim otide čovek Božji koji beše došao iz zemlje Judine.

13A on reče sinovima svojim: Osamarite mi magarca. I osamariše mu magarca, te usede na nj.

14I pođe za čovekom Božjim, i nađe ga a on sedi pod hrastom, pa mu reče: Jesi li ti čovek Božji što dođe iz zemlje Judine? On mu odgovori: Ja sam.

15A on mu reče: Hodi sa mnom mojoj kući da jedeš hleba.

16Ali on odgovori: Ne mogu se vratiti s tobom ni ići s tobom; niti ću jesti hleba ni piti vode s tobom u ovom mestu.

17Jer mi je rečeno rečju Gospodnjom: Ne jedi hleba ni pij vode onde, niti se vraćaj putem kojim otideš.

18A on mu reče: i ja sam prorok kao ti, i anđeo Gospodnji reče mi rečju Gospodnjom govoreći: Vrati ga sa sobom u svoju kuću neka jede hleba i pije vode. Ali mu slaga.

19I vrati se s njim, te jede hleba u njegovoj kući i pi vode.

20A kad seđahu za stolom, dođe reč Gospodnja proroku koji ga beše vratio;

21i povika na čoveka Božjeg koji beše došao iz zemlje Judine, i reče: Ovako veli Gospod: Što nisi poslušao reč Gospodnju, i nisi držao zapovest koju ti je zapovedio Gospod Bog tvoj,

22nego si se vratio i jeo hleba i pio vode na mestu za koje ti je rekao: Ne jedi hleba ni pij vode; zato neće tvoje telo doći u grob tvojih otaca.

23I pošto se prorok kog beše vratio najede hleba i pošto se napi, osamari mu magarca.

24A kad otide, udesi ga lav na putu i zakla ga. I telo njegovo ležaše na putu i magarac stajaše kod njega; takođe i lav stajaše kod tela.

25I gle, ljudi prolazeći videše telo gde leži na putu i lava gde stoji kod tela, i došavši javiše u gradu u kome življaše stari prorok.

26A kad to ču prorok koji ga beše vratio s puta, reče: Ovo je čovek Božji, koji ne posluša reči Gospodnje, zato ga dade Gospod lavu da ga rastrgne i usmrti po reči Gospodnjoj koju mu reče.

27I reče sinovima svojim govoreći: Osamarite mi magarca. I osamariše.

28I otišavši, nađe telo gde leži na putu, i magarca i lava gde stoje kod tela: Lav ne beše izjeo telo ni magarca rastrgao.

29Tada prorok podiže telo čoveka Božijeg, i metnuv ga na magarca, odnese ga natrag, i dođe u grad stari prorok da ga ožali i pogrebe.

30I metnu telo u svoj grob, i plakahu nad njim govoreći: Jaoh brate!

31A pošto ga pogrebe, reče sinovima svojim govoreći: Kad umrem, pogrebite me u grobu gde je pogreben čovek Božji, pokraj kostiju njegovih metnite kosti moje.

32Jer će se zacelo zbiti šta je oglasio po reči Gospodnjoj za oltar vetiljski i za sve kuće visina koje su po gradovima samarijskim.

33Pošto ovo bi, opet se Jerovoam ne vrati sa svog zlog puta; nego opet načini iz prostog naroda sveštenike visinama; ko god hoćaše, tome on posvećivaše ruke i taj postajaše sveštenik visinama.

34I to bi na greh domu Jerovoamovom da bi se istrebio i da bi ga nestalo sa zemlje.