1. Mojsijeva 1 - Sveta Biblija（srp1865）

1Stvaranje sveta. Čovek obličje Božije.

1U početku stvori Bog nebo i zemlju.

2A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom.

3I reče Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost.

4I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame.

5I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi.

6Potom reče Bog: Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode.

7I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako.

8A svod nazva Bog nebo. I bi veče i bi jutro, dan drugi.

9Potom reče Bog: Neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suvo. I bi tako.

10I suvo nazva Bog zemlja, a zborišta vodena nazva mora; i vide Bog da je dobro.

11Opet reče Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme, i drvo rodno, koje rađa rod po svojim vrstama, u kome će biti seme njegovo na zemlji. I bi tako.

12I pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme po svojim vrstama, i drvo, koje rađa rod, u kome je seme njegovo po njegovim vrstama. I vide Bog da je dobro.

13I bi veče i bi jutro, dan treći.

14Potom reče Bog: Neka budu videla na svodu nebeskom, da dele dan i noć, da budu znaci vremenima i danima i godinama;

15i neka svetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju. I bi tako.

16I stvori Bog dva videla velika: videlo veće da upravlja danom, i videlo manje da upravlja noću, i zvezde.

17I postavi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju.

18I da upravljaju danom i noću, i da dele svetlost od tame. I vide Bog da je dobro.

19I bi veče i bi jutro, dan četvrti.

20Potom reče Bog: Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski.

21I stvori Bog kitove velike i sve žive duše što se miču, što provrveše po vodi po vrstama svojim, i sve ptice krilate po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro;

22i blagoslovi ih Bog govoreći: Rađajte se i množite se, i napunite vodu po morima, i ptice neka se množe na zemlji.

23I bi veče i bi jutro, dan peti.

24Potom reče Bog: Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako.

25I stvori Bog zveri zemaljske po vrstama njihovim, i stoku po vrstama njenim, i sve sitne životinje na zemlji po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro.

26Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji.

27I stvori Bog čoveka po obličju svom,

po obličju Božjem stvori ga;

muško i žensko stvori ih.

28I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji.

29I još reče Bog: Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu.

30A svim zverima zemaljskim i svim pticama nebeskim i svemu što se miče na zemlji i u čemu ima duša živa, dao sam svu travu da jedu. I bi tako.

31Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma. I bi veče i bi jutro, dan šesti.