1I kad se približiše k Jerusalimu i dođoše u Vitfagu k maslinskoj gori, onda Isus posla dva učenika
2govoreći im: Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom: odrešite je i dovedite mi.
3I ako vam ko reče šta, kažite da oni trebaju Gospodu: i odmah će ih poslati.
4A ovo je sve bilo da se zbude šta je kazao prorok govoreći:
5Kažite kćeri Sionovoj:
Evo car tvoj ide tebi krotak,
i jaše na magarcu,
i magaretu sinu magaričinom.
6I učenici otidoše, i učinivši kako im zapovedi Isus.
7Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Ga na njih.
8A ljudi mnogi prostreše haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu.
9A narod koji iđaše pred Njim i za Njim, vikaše govoreći: Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!
10I kad On uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to?
11A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog.
12I uđe Isus u crkvu Božju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.
13I reče im: U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.
14I pristupiše k Njemu hromi i slepi u crkvi, i isceli ih.
15A kad videše glavari sveštenički i književnici čudesa što učini, i decu gde viču u crkvi i govore: Osana sinu Davidovom, rasrdiše se.
16I rekoše Mu: Čuješ li šta ovi govore? A Isus reče im: Da! Zar niste nikad čitali: Iz usta male dece i koja sisaju načinio si sebi hvalu?
17I ostavivši ih izađe napolje iz grada u Vitaniju, i zanoći onde.
18A ujutru, vraćajući se u grad, ogladne.
19I ugledavši smokvu jednu kraj puta dođe k njoj, i ne nađe ništa na njoj do lišće samo, i reče joj: Da nikad na tebi ne bude roda do veka.
I odmah usahnu smokva.20I videvši to učenici diviše se govoreći: Kako odmah usahnu smokva!
21A Isus odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ako imate veru i ne posumnjate, ne samo smokveno učinićete, nego i gori ovoj ako kažete: Digni se i baci se u more, biće.
22I sve što uzištete u molitvi verujući, dobićete.
23I kad dođe u crkvu i stade učiti, pristupiše k Njemu glavari sveštenički i starešine narodne govoreći: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu?
24A Isus odgovarajući reče im: Ja ću vas upitati jednu reč, koju ako mi kažete, i ja ću vama kazati kakvom vlasti ovo činim.
25Krštenje Jovanovo otkuda bi? Ili s neba, ili od ljudi?
A oni pomišljavahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će nam: Zašto mu dakle ne verovaste?26Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana držahu za proroka.
27I odgovarajući Isusu rekoše: Ne znamo. Reče i On njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.
28 Šta vam se čini? Čovek neki imaše dva sina; i došavši k prvom reče: Sine! Idi danas radi u vinogradu mom.
29A on odgovarajući reče: Neću; a posle se raskaja i otide.
30I pristupivši k drugom reče tako. A on odgovarajući reče: Hoću, gospodaru; i ne otide.
31Koji je od ove dvojice ispunio volju očevu?
Rekoše Mu: Prvi. Reče im Isus: Zaista vam kažem da će carinici i kurve pre vas ući u carstvo Božje.32Jer dođe k vama Jovan putem pravednim, i ne verovaste mu; a carinici i kurve verovaše mu; i vi pošto videste to, ne raskajaste se da mu verujete.
33 Drugu priču čujte: Beše čovek domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima i otide.
34A kad se približi vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove.
35I vinogradari pohvatavši sluge njegove jednog izbiše, a jednog ubiše, a jednog zasuše kamenjem.
36Opet posla druge sluge, više nego pre, i učiniše im tako isto.
37A po tom posla k njima sina svog govoreći: Postideće se sina mog.
38A vinogradari videvši sina rekoše među sobom: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane dostojanje njegovo.
39I uhvatiše ga, pa izvedoše ga napolje iz vinograda, i ubiše.
40Kad dođe dakle gospodar od vinograda šta će učiniti vinogradarima onim?
41Rekoše Mu: Zločince će zlom smrti pomoriti; a vinograd daće drugim vinogradarima, koji će mu davati rodove u svoje vreme.
42A reče im Isus: Zar niste nikada čitali u Pismu: Kamen koji odbaciše zidari, on je postao glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vašim očima.
43 Zato vam kažem da će se od vas uzeti carstvo Božje, i daće se narodu koji njegove rodove donosi.
44I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.
45I čuvši glavari sveštenički i fariseji priče Njegove razumeše da za njih govori.
46I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer Ga držahu za proroka.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
