Isaija 42 - Sveta Biblija（srp1865）

42Sluga Božiji (Mesija) u svojoj blagosti videlo idolopoklonicima i vođ zaslepljenog naroda.

1Evo sluge mog, koga podupirem,

izabranika mog, koji je mio duši mojoj;

metnuću Duh svoj na Njega,

sud narodima javljaće.

2Neće vikati ni podizati,

niti će se čuti glas Njegov po ulicama.

3Trsku stučenu neće prelomiti,

i sveštilo koje se puši neće ugasiti;

javljaće sud po istini.

4Neće Mu dosaditi, niti će se umoriti,

dokle ne postavi sud na zemlji,

i ostrva će čekati nauku Njegovu.

5Ovako govori Bog Gospod,

koji je stvorio nebesa i razapeo ih,

koji je rasprostro zemlju i šta ona rađa,

koji daje disanje narodu što je na njoj

i duh onima što hode po njoj:

6Ja Gospod dozvah Te u pravdi,

i držaću Te za ruku, i čuvaću Te,

i učiniću Te da budeš zavet narodu, videlo narodima;

7Da otvoriš oči slepima,

da izvedeš sužnje iz zatvora

i iz tamnice koji sede u tami.

8Ja sam Gospod, to je ime moje,

i slavu svoju neću dati drugom

ni hvalu svoju likovima rezanim.

9Evo, pređašnje dođe,

i ja javljam novo,

pre nego nastane kazujem vam.

10Pevajte Gospodu pesmu novu,

hvalu Njegovu od kraja zemlje,

koji se plavite po moru i sve što je u njemu,

ostrva i koji živite na njima.

11Pustinja i gradovi njeni, sela gde stanuje Kidar,

neka podignu glas,

neka pevaju koji žive po stenama,

neka klikuju savrh gora.

12Neka daju slavu Gospodu,

i hvalu Njegovu neka javljaju po ostrvima.

13Gospod će izaći kao junak,

podignuće revnost svoju kao vojnik,

vikaće i klikovati,

nadvladaće neprijatelje svoje.

14Ćutah dugo, činjah se gluv, ustezah se;

ali ću sada vikati kao žena kad se porađa,

i sve ću potrti i istrebiti.

15Opusteću gore i bregove,

i svaku travu na njima osušiću,

i od reka ću načiniti ostrva,

i jezera ću isušiti.

16I vodiću slepe putem koji nisu znali;

vodiću ih stazama koje nisu znali;

obratiću pred njima mrak u svetlost

i šta je neravno u ravno.

To ću im učiniti,

i neću ih ostaviti.

17Tada će se vratiti natrag i posramiti se koji se uzdaju u lik rezani,

koji govore likovima livenim: Vi ste naši bogovi.

18Čujte, gluvi;

progledajte, slepi, da vidite.

19Ko je slep osim sluge mog?

I ko je gluv kao poslanik moj koga šaljem?

Ko je slep kao Savršeni?

Ko je slep kao sluga Gospodnji?

20Gledaš mnogo, ali ne vidiš;

otvorene su ti uši, ali ne čuješ.

21Gospodu beše mio radi pravde Njegove,

učini zakon velikim i slavnim.

22A narod je oplenjen i potlačen,

svi su koliki povezani u pećinama

i sakriveni u tamnicama;

postaše plen,

a nema nikoga da bi izbavio;

postaše grabež,

a nema nikoga da bi rekao: Vrati.

23Ko između vas čuje ovo

i pazi i sluša za posle?

24Ko je dao Jakova da se potlači

i Izrailja otimačima?

Nije li Gospod,

kome zgrešismo?

Jer ne hteše hoditi putevima Njegovim

niti slušaše zakon Njegov.

25Zato izli na njih žestoku jarost svoju i silan rat,

i zapali ga unaokolo, ali on ne razume;

zapali ga, ali on ne mari.