Priče Solomunove 1 - Sveta Biblija（srp1865）

1Da se pozna mudrost! Treba se čuvati mamca grešnika. Kazna za neposlušnost.

1Priče Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog.

2Da se poznaje mudrost i nastava,

da se razumeju reči razumne,

3Da se prima nastava

u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo,

4Da se daje ludima razboritost,

mladićima znanje i pomnjivost.

5Mudar će slušati i više će znati,

i razuman će steći mudrost,

6Da razume priče i značenje,

reči mudrih ljudi i zagonetke njihove.

7Početak je mudrosti strah Gospodnji;

ludi preziru mudrost i nastavu.

8Slušaj, sine, nastavu oca svog,

i ne ostavljaj nauke matere svoje.

9Jer će biti venac od milina oko glave tvoje,

i grivna na grlu tvom.

10Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj;

11Ako bi rekli: Hodi s nama

da vrebamo krv,

da zasedamo pravome nizašta;

12Proždrećemo ih kao grob žive,

i svekolike kao one koji silaze u jamu;

13Svakojakog blaga dobićemo,

napunićemo kuće svoje plena;

14Bacaćeš žreb svoj s nama;

jedan će nam tobolac biti svima;

15Sine moj, ne idi na put s njima,

čuvaj nogu svoju od staze njihove.

16Jer nogama svojim trče na zlo

i hite da prolivaju krv.

17Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici;

18A oni vrebaju svoju krv

i zasedaju svojoj duši.

19Takvi su putevi svih lakomih na dobitak,

koji uzima dušu svojim gospodarima.

20Premudrost viče na polju,

na ulicama pušta glas svoj;

21U najvećoj vrevi viče,

na vratima, u gradu govori svoje besede;

22Ludi, dokle ćete ljubiti ludost?

I podsmevačima dokle će biti mio podsmeh?

I bezumni, dokle će mrzeti na znanje?

23Obratite se na karanje moje;

evo, izasuću vam duh svoj,

kazaću vam reči svoje.

24Što zvah, ali ne hteste,

pružah ruku svoju, ali niko ne mari,

25Nego odbaciste svaki savet moj,

i karanje moje ne hteste primiti;

26Zato ću se i ja smejati vašoj nevolji,

rugaću se kad dođe čega se bojite;

27Kad kao pustoš dođe čega se bojite,

i pogibao vaša kao oluja kad dođe,

kad navali na vas nevolja i muka.

28Tada će me zvati, ali se neću odazvati;

rano će tražiti, ali me neće naći.

29Jer mrziše na znanje,

i strah Gospodnji ne izabraše;

30Ne pristaše na moj savet,

i preziraše sva karanja moja.

31Zato će jesti plod od puteva svojih,

i nasitiće se saveta svojih.

32Jer će lude ubiti mir njihov,

i bezumne će pogubiti sreća njihova.

33Ali ko me sluša boraviće bezbrižno,

i biće na miru ne bojeći se zla.