1Tada pristupiše k Isusu književnici i fariseji od Jerusalima govoreći:
2Zašto učenici tvoji prestupaju običaje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kad hleb jedu.
3A On odgovarajući reče im: Zašto i vi prestupate zapovest Božju za običaje svoje?
4Jer Bog zapoveda govoreći: Poštuj oca i mater; i koji opsuje oca ili mater smrću da umre.
5A vi kažete: Ako koji reče ocu ili materi: Prilog je čim bi ti ja mogao pomoći;
6može i da ne poštuje oca svog ili matere. I ukidoste zapovest Božju za običaje svoje.
7Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći:
8 Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim,
i usnama poštuju me;
a srce njihovo daleko stoji od mene.
9 No zaludu me poštuju
učeći naukama i zapovestima ljudskim.
10I dozvavši ljude, reče im: Slušajte i razumite.
11Ne pogani čoveka šta ulazi u usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani čoveka.
12Tada pristupiše učenici Njegovi i rekoše Mu: Znaš li da fariseji čuvši tu reč sablazniše se?
13A On odgovarajući reče: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskoreniće se.
14Ostavite ih: oni su slepe vođe slepcima; a slepac slepca ako vodi, oba će u jamu pasti.
15A Petar odgovarajući reče Mu: Kaži nam priču ovu.
16A Isus reče: Eda li ste i vi još nerazumni?
17Zar još ne znate da sve što ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se napolje?
18A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani čoveka.
19Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga.
20I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka.
21I izišavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske.
22I gle, žena Hananejka izađe iz onih krajeva, i povika k Njemu govoreći: Pomiluj me Gospode sine Davidov! Moju kćer vrlo muči đavo.
23A On joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici Njegovi moljahu Ga govoreći: Otpusti je, kako viče za nama.
24A On odgovarajući reče: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.
25A ona pristupivši pokloni Mu se govoreći: Gospode pomozi mi!
26A On odgovarajući reče: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima.
27A ona reče: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovih gospodara.
28Tada odgovori Isus, i reče joj: O ženo! Velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš.
I ozdravi kći njena od onog časa.29I otišavši Isus odande, dođe k moru galilejskom, i popevši se na goru, sede onde.
30I pristupiše k Njemu ljudi mnogi koji imahu sa sobom hromih, slepih, nemih, uzetih i drugih mnogih, i položiše ih k nogama Isusovim, i isceli ih,
31tako da se narod divljaše, videći neme gde govore, uzete zdrave, hrome gde idu, i slepe gde gledaju; i hvališe Boga Izrailjevog.
32A Isus dozvavši učenike svoje reče: Žao mi je ovog naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti; a nisam ih rad otpustiti gladne da ne oslabe na putu.
33I rekoše Mu učenici Njegovi: Otkuda nam u pustinji toliki hleb da se nasiti toliki narod?
34I reče im Isus: Koliko hlebova imate?
A oni rekoše: Sedam, i malo ribice.35I zapovedi narodu da posedaju po zemlji.
36I uzevši onih sedam hlebova i ribe, i davši hvalu, prelomi, i dade učenicima svojim, a učenici narodu.
37I jedoše svi, i nasitiše se; i nakupiše komada što preteče sedam kotarica punih.
38A onih što su jeli beše četiri hiljade ljudi, osim žena i dece.
39I otpustivši narod uđe u lađu, i dođe u okoline magdalske.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
