Pesma nad pesmama 8 - Sveta Biblija（srp1865）

8Vernost večno sjedinjenih.

1O da bi mi brat bio,

da bi sao sise matere moje!

Našavši te na polju

poljubila bih te,

i ne bih bila prekorna.

2Povela bih te

i dovela bih te u kuću matere svoje;

ti bi me učio,

a ja bih te pojila vinom mirisavim,

sokom od šipaka.

3Leva je ruka njegova meni pod glavom,

a desnom me grli.

4Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske,

ne budite ljubavi moje,

ne budite je, dokle joj ne bude volja.

5Ko je ona što ide gore od pustinje

naslanjajući se na dragog svog?

Pod jabukom probudih te,

gde te rodi mati tvoja,

gde te rodi roditeljka tvoja.

6Metni me kao pečat na srce svoje,

kao pečat na mišicu svoju.

Jer je ljubav jaka kao smrt,

i ljubavna sumnja tvrda kao grob;

žar je njen kao žar ognjen, plamen Božji.

7Mnoga voda ne može ugasiti ljubavi,

niti je reke potopiti.

Da ko daje sve imanje doma svog za tu ljubav,

osramotio bi se.

8Imamo sestru malenu, koja još nema dojaka.

Šta ćemo činiti sa sestrom svojom

kad bude reč o njoj?

9Ako je zid, zagradićemo na njemu dvor od srebra;

ako li vrata, utvrdićemo ih daskama kedrovim.

10Ja sam zid i dojke su moje kao kule.

Tada postah u očima njegovim kao ona koja nađe mir.

11Vinograd imaše Solomun u Valamonu;

dade vinograd čuvarima

da svaki donosi za rod njegov

po hiljadu srebrnika.

12Moj vinograd koji ja imam, preda mnom je.

Neka tebi, Solomune, hiljada,

i dve stotine onima koji čuvaju rod njegov.

13Koja nastavaš u vrtovima!

Drugovi slušaju glas tvoj,

daj mi da ga čujem.

14Brže, dragi moj!

I budi kao srna ili kao jelenče

na gorama mirisnim.