Priče Solomunove 17 - Sveta Biblija（srp1865）

17Mudrost i bezumlje osobito u govoru.

1Bolji je zalogaj suvog hleba s mirom

nego kuća puna poklane stoke sa svađom.

2Razuman sluga biće gospodar nad sinom sramotnim

i s braćom će deliti nasledstvo.

3Topionica je za srebro i peć za zlato,

a srca iskušava Gospod.

4Zao čovek pazi na usne zle,

a lažljivac sluša jezik pakostan.

5Ko se ruga siromahu, sramoti Stvoritelja njegovog;

ko se raduje nesreći, neće ostati bez kara.

6Venac su starcima unuci,

a slava sinovima oci njihovi.

7Ne priliči bezumnom visoka beseda,

a kamoli knezu lažljiva beseda.

8Poklon je dragi kamen onome koji ga prima,

kuda se god okrene napreduje.

9Ko pokriva prestup, traži ljubav;

a ko ponavlja stvar, rastavlja glavne prijatelje.

10Ukor tišti razumnog

većma nego ludog sto udaraca.

11Zao čovek traži samo odmet,

ali će se ljut glasnik poslati na nj.

12Bolje je da čoveka srete medvedica kojoj su oteti medvedići,

nego bezumnik u svom bezumlju.

13Ko vraća zlo za dobro,

neće se zlo odmaći od kuće njegove.

14Ko počne svađu, otvori ustavu vodi;

zato pre nego se zametne, prođi se raspre.

15Ko opravda krivoga i ko osudi pravoga,

obojica su gad Gospodu.

16Na šta je blago bezumnom u ruci

kad nema razuma da pribavi mudrost?

17U svako doba ljubi prijatelj,

i brat postaje u nevolji.

18Čovek bezuman daje ruku

i jamči se za prijatelja svog.

19Ko miluje svađu, miluje greh;

ko podiže uvis vrata svoja, traži pogibao.

20Ko je opakog srca, neće naći dobra;

i ko dvoliči jezikom, pašće u zlo.

21Ko rodi bezumna, na žalost mu je,

niti će se radovati otac ludoga.

22Srce veselo pomaže kao lek,

a duh žalostan suši kosti.

23Bezbožnik prima poklon iz nedara

da prevrati puteve pravdi.

24Razumnom je na licu mudrost,

a oči bezumniku vrljaju nakraj zemlje.

25Žalost je ocu svom sin bezuman,

i jad roditeljci svojoj.

26Nije dobro globiti pravednika,

ni da knezovi biju koga što je radio pravo.

27Usteže reči svoje čovek koji zna,

i tiha je duha čovek razuman.

28I bezuman kad ćuti, misli se da je mudar,

i razuman, kad stiskuje usne svoje.