Лука 23 - Нови српски превод（NST）

23Исус пред Пилатом

1Затим су сви устали и одвели Исуса пред Пилата.

2Тада су почели да га оптужују, говорећи: „Ухватили смо овога да заводи наш народ. Он нам забрањује да дајемо порез цару, и тврди за себе да је Христос, Цар.“

3Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“

Исус

му одговори: „Ти то кажеш.“

4Пилат рече водећим свештеницима и мноштву: „Не налазим никакву кривицу на овом човеку.“

5Али они су наваљивали говорећи: „Он својим учењем диже на буну наш народ по свој Јудеји. Почео је у Галилеји, а сада је дошао и овде!“

Исус пред Иродом

6Када је Пилат то чуо, упитао је: „Да ли је овај човек Галилејац?“

7Када је сазнао да је Исус из подручја Иродове управе, послао га је к њему, јер је Ирод у то време био у Јерусалиму.

8Ирод се веома обрадовао кад је видео Исуса, јер је слушао о њему. Већ дуже време је желео да га види, надајући се да ће Исус

начинити неки знак.

9Постављао му је многа питања, али Исус

није одговарао.

10Водећи свештеници и зналци Светог писма су стајали тамо и жестоко га оптуживали.

11Ирод и његови војници су се ругали Исусу и понашали се према њему с презиром. Затим су му обукли свечану одећу и послали га натраг Пилату.

12Тог дана су се Пилат и Ирод спријатељили; пре тога су били непријатељи.

Исуса осуђују на смрт

13Пилат је онда сазвао водеће свештенике, главаре и народ,

14па рекао: „Довели сте ми овог човека и рекли да заводи народ. А ево, ја сам га у вашем присуству испитао и нисам нашао ниједну кривицу за коју га ви оптужујете.

15Па ни Ирод није ништа нашао, него га је послао натраг к нама. Он није учинио ништа што заслужује смрт.

16Даћу га на шибање, а онда ћу га ослободити.“

17Наиме, сваког празника је требало да им Пилат ослободи једног заробљеника.

18Они сви сложно повикаше: „Узми овог, а ослободи нам Вараву!“

19Варава је био утамничен због некакве буне у граду и због убиства.

20Пилат се поново обрати народу, желећи да ослободи Исуса.

21Али народ је викао: „Разапни га, разапни га!“

22Он им по трећи пут рече: „Какво је зло учинио? Нисам нашао ништа што заслужује смрт. Даћу га на шибање, а затим ћу га ослободити.“

23Међутим, светина је галамила и наваљивала, тражећи да се Исус

разапне. Њихова вика је постајала све јача.

24Тако Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву.

25Ослободио је човека којег су тражили, онога што је био утамничен због буне и убиства, а Исуса је предао њима да чине с њим што им је по вољи.

Исуса спроводе до места погубљења

26Тако су Исуса одвели. Успут су ухватили неког Симона из Кирине који се враћао са поља и натоварили му крст да га носи за Исусом.

27За њим је ишло много народа и жене које су га жалиле и оплакивале.

28Исус се окренуо према њима и рекао: „Ћерке јерусалимске, не плачите нада мном, већ плачите над собом и над својом децом.

29Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’

30Тада

ће почети да говоре горама: ’Падните на нас’,

и бреговима: ’Прекријте нас.’

31Јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек радити када дрво постане суво?“

32Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим.

33Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране.

34Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници

бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом.

35А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!“

36Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино.

37Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!“

38Изнад његове главе било је написано: „Ово је Цар јудејски

.“

39Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!“

40Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он?

41Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично.“

42Онда рече Исусу

: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“

43 Исус

му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају.“

Исусова смрт

44Око подне наста тама по свој земљи све до три сата.

45Сунце је престало да сија, а завеса у храму расцепала се напола.

46Исус веома гласно повика и рече: „Оче, у твоје руке предајем свој дух!“ – те издахну.

47Када је римски

капетан видео шта се догодило, славио је Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведник!“

48Када је сав окупљени народ видео шта се догодило, почео је да одлази одатле, ударајући се у прса.

49Сви они који су га познавали, као и жене из Галилеје које су га следиле, стајали су издалека и гледали.

Исусова сахрана

50А један човек по имену Јосиф, члан Великог већа, добар и праведан човек,

51није се слагао са одлуком Великог већа и са оним што су учинили. Он је био из Ариматеје, Јудиног града, и очекивао је Царство Божије.

52Он дође к Пилату и затражи Исусово тело.

53Скинувши га с крста

, повио га је у платно и положио у гробницу усечену у стену, у коју још нико није био сахрањен.

54Било је то дан Припреме, баш уочи суботе.

55Жене које су пратиле Исуса од Галилеје, отишле су са Јосифом и виделе где је гроб у који је било положено његово тело.

56Затим су се вратиле и припремиле мирисно биље и уље да помажу његово тело. У суботу су мировале по заповести.