Књига пророка Језекиља 22 - Нови српски превод（NST）

22Греси Јерусалима

1Дође ми реч Господња:

2„А ти, сине човечији, хоћеш ли судити, хоћеш ли судити том граду што пролива крв? Затим му обзнани све његове гадости.

3Реци: ’Говори Господ Бог: ево, ближи се час граду у коме се пролива крв, и који прави идоле да се њима оскрнављује.

4Навукао си на себе кривицу зато што си проливао крв, и зато што си се оскрнавио идолима које си направио. Скратио си себи дане, и дошао је крај твојим годинама. Зато ћу учинити да те народи презиру и да ти се све земље ругају.

5Ругаће ти се и они који су близу и који су далеко, граде осрамоћеног имена, који си пун нереда.

6Гле, израиљски кнезови у теби, сваки од њих, користе своју власт да проливају крв.

7У теби понижавају очеве и мајке, у теби злостављају странце, и тлаче сирочад и удовице.

8Ти презиреш моје светиње и скрнавиш моје суботе.

9У теби су клеветници који гледају да пролију крв, у теби једу на горама и чине што је срамота.

10У теби деца

откривају очеву голотињу, у теби обешчашћују жене док су обредно нечисте.

11Један чини гадост са женом свога ближњег, други срамотно скрнави своју снаху, а трећи опет обешчашћује своју сестру, ћерку свога оца.

12У теби примају мито да проливају крв, позајмљујеш ради користи и с каматом, и непоштено зарађујеш на своме ближњем изнуђујући од њега, а мене си заборавио – говори Господ Бог.’

13Ево, ударићу дланом о длан због непоштеног добитка који си стекао, и крвопролића које се чини у теби.

14Хоће ли ти срце остати мирно и хоће ли остати снаге у твојим рукама у дан када будем поступао с тобом? То сам ја, Господ, рекао и то ћу учинити.

15Јер, расејаћу те међу народе и расути те по земљама, и докрајчићу твоју нечистоту.

16А кад оскрнавиш себе у очима народа, знаћеш да сам ја Господ Бог.“

17Дође ми реч Господња:

18„Сине човечији, дом Израиљев ми је постао шљака; сви су бронза, калај, гвожђе и олово у пећи, а постали су шљака од сребра.

19Стога говори Господ Бог: ’Зато што сте сви постали шљака, ево, скупићу вас усред Јерусалима.

20И као што се скупља бронза, гвожђе, олово и калај у пећи, па се око тога распири огањ да се истопи, тако ћу вас скупити у свом гневу и јарости, положити вас и растопити.

21А кад вас скупим, дунућу на вас огањ мога гнева и растопити вас у њему.

22Као што се сребро топи у пећи, тако ћете и ви бити растопљени у њему. Тада ћете знати да сам то ја, Господ, излио свој гнев на вас.’“

23Дође ми реч Господња:

24„Сине човечији, реци јој: ’Ти си земља која није очишћена, на коју још није пала киша у дан гнева.’

25Удружили су се њени пророци у њој као лавови што ричу и раздиру плен. Они прождиру душе, узимају благо и драгоцености, и умножавају удовице усред ње.

26Свештеници њени крше мој Закон и скрнаве моје светиње; не праве разлику између светог и несветог, и не поучавају да се прави разлика између нечистог и чистог. Они затварају очи кад се крше моје суботе, те сам и ја без части међу њима.

27Кнезови су њени у њој као вуци који раздиру плен; проливају крв и упропашћују душе ради непоштеног добитка.

28Пророци њени крече у бело; замазују им очи доносећи празна виђења и проричући им лаж. Они говоре: говори Господ Бог, а Господ није говорио.

29Народ земље одао се насилништву и пљачки; тлаче сиромаха и убогога и бесправно злостављају странца.

30Тражио сам међу њима човека који ће поправити зид и стати у процеп преда мном ради земље, да је не бих уништио. И нисам га нашао.

31Зато ћу излити на њих свој гнев, истребићу их огњем своје јарости, и свалићу им на главу њихова дела – говори Господ Бог.“