Књига о Јову 27 - Нови српски превод（NST）

27Последње речи Јова пријатељима

1А Јов је наставио своје казивање овим речима:

2„Живога ми Бога који ми је ускратио право

и Свемоћног што ми душу огорчи;

3док у мени даха има

и Божијег духа у мом носу;

4усне моје неће говорити неправду,

мој језик неће изустити обману.

5Далеко од мене било да изјавим како сте у праву!

Док ме има не одустајем од своје честитости.

6Држаћу се праведности своје, нећу је пустити;

све док живим савест моја ме запећи неће.

7Душманин мој нека прође као покварењак,

као злотвор нека прође онај што се диже на ме.

8Јер каква је нада безбожника када је сасечен,

када Бог му душу узме?

9Чује ли Бог вапај његов

кад на њега невоља дође?

10Радује ли се Свемоћноме

и зове ли Бога у доба свако?

11Ја ћу вас поучити о Божијој руци,

нећу да вам кријем наум Свемоћнога.

12Ето, сви ви сте видели ово,

па зашто онда улудо говорите бесмислице?

13Таква је од Бога судбина за зликовца,

наследство Свемоћног што примају окрутни!

14Макар и да му се деца рађају, за мач се рађају

;

потомство му никад хлеба неће бити сито.

15Преживеле ће му покопати зараза,

а удовице им закукати неће.

16Макар да згрне сребра ко да је прашина,

и спреми одеће као да је земља;

17све што спреми обући ће праведник,

а сребро ће да раздели недужни.

18Попут мољца кућу себи зида,

као да је колибица што је чувар прави.

19Лећи ће богат тад и никад више,

кад очи своје отвори – ничег више нема.

20Ненадане страхоте ко бујице односе га,

олуја га ноћу краде.

21Подиже га ветар са истока, одлетеће,

свитлаће га са места његовог.

22Сјуриће се на њега, штедети га неће

док он буде стрмоглавце бежао од руке његове.

23И пљескаће својим рукама над њим,

и звиждаће га са његовог места.