1. Мојсијева 3 - Нови српски превод（NST）

3Пад у грех и Божија казна

1Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је створио Господ Бог. Она рече жени: „Зар вам је Бог стварно рекао да не смете јести ни с једног дрвета у врту?“

2Жена одговори змији: „Плодове са дрвета у врту смемо да једемо,

3осим плода са дрвета што је насред врта. За њега

је Бог рекао: ’Не једите с њега нити га дотичите, иначе ћете умрети!’“

4Змија рече жени: „Сигурно нећете умрети!

5Наиме, зна Бог да ће вам се, када окусите његов плод, отворити очи, па ћете бити као богови који познају добро и зло.“

6Виде жена да је дрво добро за јело, за очи мило и примамљиво за мудрост. Узме она од његовог плода и поједе. Дала је и свом мужу који је био с њом, па је и он јео.

7Уто им се обома отворе очи и они схвате да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и направили себи прегаче.

8Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту.

9Господ Бог позва човека: „Где си!“

10„Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио“ – одазва се човек

.

11„Ко ти је рекао да си го? – упита га Бог. Зар си јео плод са дрвета с којег сам ти забранио да једеш?“

12„Жена коју си ти дао да буде са мном ми је дала плод са дрвета, па сам јео“ – одговори човек.

13„Шта си то учинила?“ – упита Господ Бог жену.

„Змија ме је преварила, па сам јела“ – одговори жена.

14Тада Господ Бог рече змији: „Кад си то учинила,

проклета буди међу свим животињама

и свим дивљим зверима.

На свом трбуху ћеш пузати

и јести прах целог свог века!“

15Ево, замећем непријатељство између тебе и жене;

између твог потомства и њеног потомства:

Оно ће ти главу сатирати,

а ти ћеш му пету уједати.

16А жени рече:

„Умножићу твоје трудничке муке,

те ћеш с муком децу рађати.

Жудећеш за својим мужем,

али он ће владати над тобом!“

17Адаму, пак, рече: „Зато што си послушао своју жену, те јео плод са дрвета за који сам ти заповедио: ’Не једи с њега!’, ево:

Земља нека буде проклета због тебе,

с муком ћеш се од ње хранити целог свог века!

18Рађаће ти трње и коров,

а хранићеш се пољским биљем.

19Свој хлеб ћеш јести у зноју свога лица

док се не вратиш у земљу, пошто си из ње узет.

Јер прах си, и у прах ћеш се вратити.“

20Човек даде својој жени име „Ева“, јер је постала мајка свим живима.

21А Господ Бог начини Адаму и његовој жени одећу од коже, па их одену.

22Онда Господ Бог рече: „Ево, човек је сада постао као један од нас знајући добро и зло. Стога му се не сме дозволити да пружи руку и узме плод са дрвета, па да га поједе и живи вечно.“

23Зато га Господ Бог истера из еденског врта да обрађује земљу из које је и узет.

24Пошто је истерао човека, Господ Бог је источно од еденског врта поставио херувиме и пламени мач који је витлао тамо и амо, да стражаре на путу који води к дрвету живота.