Књига о Јову 18 - Нови српски превод（NST）

1А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:

2„Када ћете да станете са причом?

Уразумите се, па да разговарамо.

3Зашто би нас за стоку сматрали?

Зар смо глупи у вашим очима?

4Ти што раздиреш у свом бесу душу своју!

Хоће ли због тебе земља да опусти,

хоће ли се са свог места померити стена?

5Баш се гаси светло зликовца,

неће сијати жар његовог плама.

6Згаснуће светло у његовом шатору,

а над њим ће догорети светиљка.

7Јењава жилавост његових корака

и руше га намере његове.

8Јер су му ноге упале у мрежу,

у њене се петље запетљао.

9Замка га је за пету зграбила,

заплела га омча.

10За њега је клопка на тлу сакривена,

на путу је замка за њега.

11Ужаснут је од страхота свуд унаоколо,

сатиру га на кораку сваком.

12Гладна га је невоља његова,

пропаст је спремљена да га саплете.

13Она му растаче делове коже,

најцрња смрт му једе удове.

14Одвлаче га из сигурности свог шатора,

и терају до цара страхоте.

15Њему туђи пребиваће у његовом шатору,

сумпор ће му по имању разасути.

16Корење његово иструлиће одоздо,

а његове гране свенуће одозго.

17Ишчезнуће са земље сећање на њега,

неће му се на улици име чути.

18Отераће га са светла у таму,

протераће га са земље.

19Остаће без рода,

без порода у народу своме,

без преживелога у свом завичају.

20На његов дан згрануће се и они на западу,

а и оне на истоку подилазиће језа.

21Заиста, такав је завичај злотвора,

такво је место онога што за Бога не зна!“