1Благословен да је Господ, стена моја,
што ми руке за рат
и прсте за борбу увежбава;
2милосрђе моје и тврђава моја;
моје уточиште и мој избавитељ;
мој штит, онај у коме уточиште налазим
и који ми мој народ покорава.
3О, Господе, шта је човек да за њега мариш
и људски потомак да се са њим бавиш?
4Човек тек је даху налик
и дани му бледе као сенка.
5О, Господе, небеса своја спусти, па да сиђеш
и дотакнеш брда да се пуше!
6Засевај муњом,
нека се распрше!
Стреле своје баци,
нека се разбеже!
7Са висина руке пружи,
избави ме;
извади ме из бујица
и из руку деце туђинаца;
8оних што устима својим обмањују
и десницом својом заклињу се лажно.
9О, Боже, певаћу ти нову песму,
на лири са десет струна ја свираћу теби;
10теби који царевима избављење дајеш;
који Давида, слугу свога,
спасаваш од мача опакога.
11Ослободи ме, избави ме
из руке деце туђинаца,
оних што устима својим обмањују
и десницом својом заклињу се лажно.
12Тад синови наши нека буду
као стабло горостасно у младости својој;
наше ћерке нека буду
попут шара стубова палате.
13Амбари ће наши бити пуни
разноврсног рода;
хиљаде ће ојагњити овце наше,
и десет хиљада по пашњацима нашим.
14Волови ће теглити, неће бити разарања,
неће бити бежаније
и вриска се неће чути
по трговима нашим.
15Благо народу коме тако буде!
Благо народу коме Бог је Господ!
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
