Књига пророка Јеремије 17 - Нови српски превод（NST）

17

1Јудин је грех записан гвозденим пером,

урезан дијамантским шиљком

на плочу њиховог срца

и на рогове ваших жртвеника.

2Деца њихова размишљају

о њиховим жртвеницима и Аштартиним ступовима,

под зеленим дрвећем

на високим брдима.

3А ти што се пењеш на планину у пољу:

твоје добро и сва имања твоја

дајем као плен,

и твоје узвишице за грех

по свим твојим границама.

4И ти сам ћеш да изгубиш наследство

које сам ти дао.

Учинићу да робујеш својим непријатељима

у земљи коју не знаш,

јер си запалио ватру мога гнева

и довека она букти.“

5Овако каже Господ:

„Проклет је човек у човека што се узда,

снагу своју што у телу тражи,

а од Господа окреће срце своје!

6Биће као грм у пустињи

што и не зна кад му добро дође.

Тавориће у безводној пустари,

у слатини где нико не живи.

7Благословен је човек што се узда у Господа

и коме је Господ узданица!

8Он ће бити као дрво посађено поред вода,

што корење пружа ка живоме току.

Припека кад дође, оно се не боји;

лишће му зелено кроз годину целу.

Од суше не стрепи,

плода увек има.

9Срце је варљиво више од свег другог.

Непоправљиво је,

и ко ће га знати!

10Ја, Господ, испитујем срце,

нутрину проверавам;

па свакоме дајем по његовом путу,

а и према плоду од његових дела.

11Као јаребица што се леже, али не излеже,

онај је што благо непоштено згрће:

на пола му живота блага више нема,

а он на своме крају испада будала.“

12Престо славе од давнина узвишен,

место је нашег Светилишта.

13Надо Израиљева, Господе,

постидеће се сви који те оставе.

Они који су се окренули од мене у прашину биће уписани,

јер су оставили Господа,

извор свежих вода.

14Излечи ме, Господе, да будем излечен!

Спаси ме да и спасен будем,

јер си ти моја слава!

15Гле њих, говоре ми:

„Где је реч Господња?

Хајде, нек се збуде!“

16Ја се нисам устезао да ти пастир будем, да за тобом идем.

Прижељкивао ти нисам тај дан несносни.

И ти знаш шта су моје усне рекле у присуству твоме.

17Не буди ми ти на ужас,

јер си моје уточиште у дану пропасти!

18Нек се стиде моји гонитељи,

а не ја да се стидим.

Нека они буду заплашени,

а не ја да заплашен будем.

Сручи на њих дан пропасти

и сломи их двапут јачим сломом.

Субота – посвећени дан

19Господ ми је овако рекао: „Иди и стани на Врата синова народа, кроз која улазе Јудини цареви и кроз која излазе, и на сва врата Јерусалима.

20Реци им: ’Чујте реч Господњу, о, цареви Јудини и сва Јудо и сви становници Јерусалима који улазите кроз ова врата!

21Овако каже Господ: чувајте животе своје па не носите робу у суботу и не уносите је на јерусалимска врата.

22Ни из својих кућа не износите робу у суботу и не радите никаквог посла. Посветите суботу као што сам заповедио вашим прецима.

23Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Тврдоглави су постали, нису слушали и нису прихватили карање.

24Али, будете ли ме пажљиво слушали – говори Господ – и суботом не будете носили робу кроз градска врата, већ посветите суботу и не радите никакав посао:

25тада ће на градска врата улазити цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихови главари, сви Јудејци и сви становници Јерусалима. А град ће овај остати довека.

26И доћи ће из Јудиних градова, сви што су око Јерусалима, из Венијаминове земље, из равнице, са брда и из Негева они што доносе свеспалнице, жртве, житне жртве и тамјан, и они што доносе захвалнице у Дом Господњи.

27Али ако ме не послушате – да посветите суботу, да не носите робу и пролазите кроз јерусалимска врата у суботу – запалићу ватру на његовим вратима да прогута дворове Јерусалима, и неће се угасити.’“