Књига пророка Амоса 5 - Нови српски превод（NST）

5Јадиковка и позив на покајање

1Чујте ову реч, нарицаљку коју о вама износим, о, доме Израиљев!

2„Пала је девица израиљска

и више устати неће.

Напуштена је на својој земљи

и никога нема да је подигне.“

3Јер овако каже Господ Бог:

„У граду из ког је отишла хиљада

остаће њих стотину,

из ког је отишло њих стотину

остаће десеторо дому израиљском.“

4Јер овако каже Господ дому израиљском:

„Тражите ме и живећете!

5Не тражите Ветиљ!

Не идите у Галгал!

Не прелазите у Вир-Савеју!

Јер, Галгал ће сигурно у изгнанство,

а и Ветиљ ће аветиња постати.“

6Тражите Господа и живећете,

да се не би обрушио као огањ на дом Јосифов

и спалио га,

а нико га не гаси у Ветиљу.

7Ви у пелен правду изокрећете

и праведност на тле обарате.

8А он је створио Влашиће и Орион,

претвара мрак у јутро

и окреће дан у ноћ.

Он дозива морске воде

и излива их по земљином лицу.

Господ је име његово.

9Он сукне пустош на моћника

и пустош ће на утврђење доћи.

10А они мрзе онога који на вратима прекорева,

гаде се онога који честито говори.

11Зато што газите убогога

и узимате му данак у житу,

саградили сте куће од клесаног камена

али нећете пребивати у њима.

Нећете пити вино

ваших родних винограда које сте засадили.

12Јер ја знам мноштво ваших преступа

и ваше многобројне грехе.

Тлачите праведника, мито узимате,

на вратима убогоме правду изврћете.

13Зато мудар ћути у овом времену

јер је зло време.

14Добро тражите, а не зло,

да живи будете,

да са вама буде Господ, Бог над војскама,

како и кажете.

15Зло мрзите, а волите добро,

на вратима правду заступајте,

па се можда Господ, Бог над војскама,

смилује остатку Јосифовом.

16Зато овако каже Господ, Бог над војскама, Господ:

„Јадиковка је по свим трговима

и улицама свим: ’Јао! Јао!’

И зваће ратара да жали,

да жале они који знају нарицаљку.

17Јадиковаће по свим виноградима,

јер посред тебе ја ћу проћи

– говори Господ.“

Дан Господњи

18Јао онима што прижељкују

дан Господњи!

Шта ће вама дан Господњи?

Тад је тама, а не светло.

19Као човек кад од лава бежи,

а дочека га медвед,

или у кућу уђе

и руку своју на зид стави

да га уједе змија.

20Неће ли дан Господњи бити тама, а не светло

и помрчина без сјаја?

21„Ја мрзим, ја презирем ваше светковине!

Светим саборима вашим ни да примиришем!

22И ако ми приносите свеспалнице

и ваше житне жртве,

нећу да их прихватим.

Не обазирем се на жртве мира

ваших утовљених јунаца.

23Склоните од мене буку својих песама

и мелодију харфи својих.

Не желим да их чујем.

24Нека правда као вода потече

и праведност као поток непресушни.

25Мени ли сте приносили житне жртве

и приносе у пустињи четрдесет година,

о, доме Израиљев?!

26Носили сте своје идоле –

Сикута, цара свога

и Кијуна, звезду својих богова –

које сте себи начинили.

27Изагнаћу вас још даље од Дамаска,

каже Господ, а његово је име Бог над војскама.“