Књига пророка Исаије 43 - Нови српски превод（NST）

43Ослобођење јеврејског народа

1Сада говори Господ,

који те је створио, Јакове,

који те је начинио, Израиљу:

„Не бој се, јер ја сам те откупио,

по имену те позвао: ти си мој.

2Кад преко воде прелазиш,

ја сам с тобом;

преко река,

неће те преплавити.

Прођеш ли кроз ватру,

нећеш изгорети,

и пламен те опалити неће,

3јер ја сам Господ, Бог твој,

Израиљев Светитељ, твој Спаситељ.

Да тебе откупим, дајем Египат;

уместо тебе дајем Куш и Севу.

4Јер ти си драгоцен у мојим очима,

цењен си и ја те волим.

Зато и дајем човека уместо тебе,

и народе трампим за живот твој.

5Не бој се, јер ја сам с тобом.

Са истока ћу потомство твоје довести,

и са запада ћу те сакупити.

6Рећи ћу северу: ’Дај ми!’

и југу: ’Не задржавај га!’

Синове моје доведи издалека,

и ћерке моје с краја земље,

7сваког ко се именом мојим зове,

и кога сам на славу своју створио,

замислио га, па га начинио.

Господ је једини Бог

8Изведи народ слеп, премда има очи,

и глув, премда има уши.

9Нека се заједно саберу сва племена,

и нека се сакупе народи.

Је ли ко од њих ово најавио,

и од давнина нам предсказао?

Нек доведу своје сведоке и оправдају се.

Нека се чује, па нек кажу: ’Истина је!’

10Ви сте сведоци моји – говори Господ –

и слуге моје које сам изабрао,

да бисте знали и мени веровали,

и схватили да сам то ја.

Пре мене ниједан бог саздан не би,

а неће ни после мене бити.

11Ја, ја сам Господ,

осим мене спаситеља нема.

12Ја сам најавио и спасао и предсказао,

и међу вама туђинаца нема!

А ви сте сведоци моји – говори Господ –

и ја сам Бог.

13Од вечности ја то јесам,

и нико из моје руке избавити неће.

Учинићу, а ко ће изменити?“

Бог ће уништити Вавилон

14Говори Господ,

ваш Откупитељ, Израиљев Светитељ:

„Вас ради послао сам према Вавилону,

и оборићу бегунце, све њих;

а Халдејци ће клицати у лађама.

15Ја сам Господ, ваш Светитељ,

Израиљев створитељ, ваш цар!“

Нови излазак

16Говори Господ,

који начини пут по мору,

и по водама силним пролаз,

17који је извео бојна кола и коње,

војску и јунаке заједно,

и они падоше да више не устану,

згаснуше, као фитиљ утрнуше:

18„Не спомињите оно што је давнашње,

не мислите на оно што је застарело.

19Ево, чиним нешто ново;

већ настаје, зар не опажате?

Да, направићу пут у пустињи,

и реке у пустоши.

20Славиће ме звери пољске,

шакали и нојеви млади,

јер сам дао воду у пустињи,

реке у пустари,

да напојим свој народ,

изабраника својега.

21Овај народ што сам га себи саздао,

казиваће мени похвалу.

Незахвалност Божијег народа

22Али ти мене ниси призивао, Јакове;

досадио сам ти, Израиљу!

23Ниси ми приносио овцу на свеспалницу,

ниси ме прослављао приносећи жртве;

а ја те нисам терао да приносиш приносе,

нити сам ти досађивао да ми кадиш;

24ниси ми за новац куповао мирисни штапић;

ниси ме ситио салом својих жртава;

него си ме оптерећивао својим гресима,

досађивао си ми својом кривицом.

25А ја, ја сам тај,

себе ради бришем твоје преступе,

и не спомињем твоје грехе.

26Подсети ме,

спорићемо се заједно,

сабери се да се оправдаш.

27Прво је сагрешио отац твој,

а од мене су се одметнули посредници твоји.

28И ја ћу оскрнавити главаре Светилишта,

те Јакова изручити проклетству,

а Израиља порузи.