1Одбацио си нас, Боже,
срушио нас, разгневио се.
Опорави нас!
2Ти си земљу уздрмао,
расцепао си је;
раселине њене споји
јер је уздрмана.
3Пустио си да твој народ види страхоту,
приморао да пијемо вино што опија.
4Заставу си богобојазнима дао
да се због истине развије. Села
5Десницом нас својом спаси, услиши нас,
па да твоји миљеници избављени буду.
6У свом Светилишту Бог је објавио:
„Заклицаћу, поделићу Сихем,
премерићу долину Сокота.
7Мој је Галад, мој је Манасија;
Јефрем ми је кацига на глави,
а Јуда ми царско жезло.
8Моав ми је корито за прање,
на Едом сам бацио сандалу;
Филистејо, због мене ускликни!“
9Ко ће мене да отпрати у град утврђени?
А на Едом ко ће ме повести?
10Нећеш ли ти, о, Боже,
који си нас одбацио,
па с војскама нашим, Боже,
више не корачаш?
11Помоћ дај нам испред противника,
узалуд је људско избављење.
12Силно ћемо ступати са Богом,
изгазиће наше противнике!
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
